Iako ga je svakako opremio u na dugo putovanje od mrtvačnice preko krematorijum i kasnije preko okeana nad kojim je prosut njegov pepeo, Valija Vuda nije ubio metak kalibra 44 koji je sebi smestio u desnu slepoočnicu negde u  početkom novembra 1981. Taj sudbonosni hitac mu je samo prekratio muke kroz koje je prilazio – introvertni crtač iz Minesote umro je par godina ranije, u trenutku u kome je gotovo u agoniji završio svoju zadnju tablu stripa, boreći se sa gomilom veoma ozbiljnih zdravstvenih problema koje mu je upravo bavljenje stripom (što posredno što neposredno) natovarilo na vrat... 
    Vali Vud rođen je u malom gradiću Menaga 1927. godine, od oca drvoseče i majke nastavice. Slabašne konstitucije, od najranijeg detinjstva rastrzan između pragmatičnog oca koji ga je ponižavao zbog crtanja i kreativne majke koja je svog sina podržavala da u svojoj ljubavi istraje (idući dotle da je ušivala njegove crteže u male strip sveske), sa starijim bratom koji je bio slika i prilika оca (a time i njegov ponos na način nа koji to Vali nikada neće moći da postane) i neprekidnim selidbama u koje je svoju porodicu odvlačio njegov otac u potrazi za sezonskim poslom, Vali je od malih nogu bežao u stripske i filmske svetove... Kao i u sopstvene svetove koje je stvarao na papiru. Bavljenje stripom ga je održalo i kroz buran razvod njegovih roditelja i materijalne teškoće kroz koje je samohrana majka sa dvoje dece svakodnevno prolazila, pružajući mu jedinu konstantu i sigurnost na koju je u tom i takvom svetu mogao da računa. Snove o avanturama kakve je gutao sa celuloidne trake i novinske hartije, i kakve je pokušavao da i sam stvori u svojim stripovima, Vali je pokušao da ostvari stupivši u mornaricu. Iako je Drugi Svetski Rat bio u jeku a Vali služio na svim pravim mestima (Filipinima, Guamu i Italiji), nije uspeo ni da omiriše barutni dim, što je uz davnašnju zaluđenost letilicama verovatno bilo i glavni razlog zašto je po otpustu iz mornarice 1946. po kratkom postupku stupio u padobranske jedinice u potrazi za istinskom avanturom. Dve godine u okupiranom Japanu i svega jedan padobranski skok kasnije, sveže demobilisani Vud obreo se u Miniapolis School of Art-u, ali je brzo ukapirao da to nije ono što ga interesuje – interesovao ga je samo strip. Valijeva majka je i ovog puta, kao toliko puta ranije, podržala svog sina – poslala ga je u Njujork sa starijim sinom, a kasnije im se tamo i pridružila da bi mogla da izdržava Vuda u poteri za njegovim snom. Vud nije časio ni časa – našao je posao kod legende Vila Ajznera gde je na Spirit-u upisivao tekst u stripove.
Iako je bio plaćen svega tri dolara po tabli, bio je ponosan kao da su ga plaćali milione – zaboga, načinio je prvi pravi korak u svoj karijeri strip crtača! Drugi korak je usledio odmah zatim, i Vud ga je načinio prošavši kroz vrata Cartoonists and Illustrators School Barna Hogarta. Proveo je tu svega jedan semestar, ali je i za to vreme uspeo da pokupi puno praktičnog znanja, naročito o anatomiji (po čijem poznavanju je Hogart bio i ostao poznat), i što je još važnije puno prijatelja među crtačima. Dok su njegovi novi prijatelji imali veza sa izdavačima i poslovne ponude koje nisu postizali da zadovolje, Vud je imao samo posao na Spiritu (koji je doduše porastao i na crtanje pozadina u stripu) i puno samopouzdanja koje je proisticalo iz već tada neverovatno jakog ega. Vud je i u toj ranoj fazi bio u stanju da jako dobro u svom radu spaja crtačke stilove svojih uzora, Miltona Kanifa, Aleksa Rejmonda i Harolda Fostera, pronikavši ne samo u vizuelni aspekt njihovih stripova već i u njihovo razmišljanje u stripu. Sem toga, odlikovao se i sa dovoljno metodičnosti da počne da uredno i iz svih mogućih časopisa iseca najraznovrsniju dokumentaciju – navika koja je njegovim bivšim ženama posle njegove smrti između ostalog za deobu ostavila i 15 ormarića punih isečaka! Zajedno sa nekolicinom prijatelja, među kojima je bio i Džo Orlando, Vud zakupljuje studio i baca se punom parom na rad za Fox, Fawcet, Avon i EC. U tom poslu nije ga obeshrabrila čak ni činjenica da je njegov glavni klijent do tada, Fox, ubrzo bankrotirao ostavši mu dužan više hiljada dolara – iako je to verovatno bio začetak njegove nepoverljivosti prema izdavačima i urednicima svih vrsta. Ne odbijajući ni jedan ponuđen posao, Vud je radio u svim žanrovima, što mu je omogućilo da shvati da ga najviše interesuje naučna i herojska fantastika. Na njegovu sreću, upravo su mu ti žanrovi najviše i ležali, zbog njegove ljubavi prema mašinama i davnašnje fascinacije kniževnim klasicima SF-a. Da bi stvari bile još idiličnije, Vud se tada ženi Holanđankom Tatajanom Vajntraub koju je upoznao, a gde bi drugde nego na božićnoj zabavi  Cartoonists and Illustrators School-a, i s njom se useljava u stan svega dva sprata iznad svog studija.
Vezavši se za u ovom periodu isključivo za izdavača EC, Vud je počeo da podmiruje ogroman deo njihove produkcije, radeći za desetine njihovih izdanja paralelno.U tome je uspevao time što je u maniru Aleksa Tota počeo crtež da sve češće rešava izvanrednim crno belim kontrastima i time što je od Harvija Kurcmana pokupio njegov simplifikovan ali krajnje efektan način kariranja... Ali i tako što je nametnuo sebi neverovatni radni ritam od 20 sata rada dnevno, boreći se protiv hroničnog umora i nemilosrdnih rokova ispijanjem reka čaja i puneći opušcima pepeljaru za pepeljarom! Kruna tog dela karijere  bila je verovatno kratka priča My World po scenariju Ala Feldstina u kojoj je po prvi put u istoriji stripa crtač (naravno Vud!) prikazan za svojim radnim stolom, kako se direktno sa stranice svog stripa obraća čitaocu... Cena koju je za svoj novopečeni status zvezde platio nije bila naivna, pošto je kao posledicu neizbivanja iz zadimljene prostorije navukao stani tik na oku koji će ga pratiti do kraja života, ali Vud za to nije mario. On nikada nije živeo u prošlosti, ali što se pokazalo kao daleko veći problem, ni u sadašnjosti, jureći što je mogao hitrije u susret budućnosti...
...U kojoj ga je čekao MAD magazin, jedan od kamena međaša američkog stripa dvadesetog veka. Magazin koji je uređivao Harvij Kurcman bio je sa svojim britikim humorom nešto bez presedana u dotadašnjem stripu, i tek tu je Vudova zvezda zasijala punim sjajam! Sa svojim čeličnim, reklo bi se gotovo robotskim, radnim navikama (koje su zaslužne što za dvanaest godina svog rada na MAD-u nije propustio ni jedan jedini broj), smislom za humor koji je do tada prosto vapio za pogodnim ventilom i umećem podražavanja i sintetizovanja tuđih crtačkih stilova, Vud je uradio gomilu stripova koja se danas ubrajaju u remek dela devete umetnosti. Vud ne bi bio Vud kad ne bi iskoristio svaku priliku za dokazivanje i pravljenje presedana, pa je u tom periodu svoje karijere radio nešto u tadašnjem stripu nečuveno – bio je prvi strip crtač koji paralelno crtao masu stripova i realističkim i karikaturalnim stilom, i to sa ogromnim uspehom! Iznenađenjima nikad kraja, pošto je Vud je 1958. preuzeo tuširanje stripa Chalangers of the Unknown Džeka Kirbija u saradnji koja je među fanovima odjeknula kao grom iz vedra neba! I zaista, činilo se da Vud ne može više i bolje...
...I nije. Kada se posle godina mukotrpnog rada osvrnuo na ono što je postigao, proradio je njegov večito nezadovoljni ego i stara sumnja u izdavače. Vud se osetio eksploatisanim, iako je sa svojih 200$ po tabli za MAD i 45$ po tabli za EC spadao među najplaćenije u poslu. Da stvar bude gora, njegove stare kolege postajale su uspešne na drugim poljima sem onog stripskom – Kurcman je postao izdavač na glasu, a Frazeta čuveni ilustrator. U to vreme Vuda su mučile neprekidne glavobolje koje su po njegovim rečima „trajale mesecima“, pa je, u cilju smirivanja bolova i neometanog rada počeo da sve češće poseže za flašom. Nažalost, upravo je viski najviše ometao njegov rad – Vud je postajao toliko pijan da je promašivao četkicom bočicu tuša, što je dovelo do toga da upravo Vudov stari scenarista a sad urednik MAD-a Al Feldstin odbije jedan njegov stripova. Smrtno uvređeni Vud je podigao sidro i otišao u Marvel gde ga je Sten Li dočekao raširenih ruku, pošto je uz Stiva Ditka i Džeka Kirbija postao treći crtački superstar kojim se Marvel tada dičio. Vud, koga i inače nije držalo mesto, nije ostao u Marvelu duže od godinu dan. Bio je nezadovoljan time što je pisao dijaloge mesto Stena Lija (uobičajna praksa u Marvelu tih godina, kad je prezaposleni Li crtačima samo diktirao kratak sadržaj epizode i ostavljao rešavanje dijaloga) i za to nije bio dodatno plaćen. U međuvremenu je ipak uspeo da od Dardevila stvori mračnog superheroja kakvog čitaoci danas znaju i vole, i mesto prvobitnog žutog  podario mu mnogo više odgovarajući crveni kostim (koji se još uvek koristi u stripu, četrdeset godina kasnije!).
Posle kratkog pačanja sa advertajzingom i ilustracijama za dečije knjige, Vud je rešio da sedne i u uredničku stolicu, u večitoj potrazi za dokazivanjem i što većom kontrolom. Uz Tatjaninu svesrdnu pomoć, koja je uz to što se o njemu već neko vreme starala ne poput supruge već poput majke najzad preuzela na sebe brisanje njegovih tabli gumicom, popunjivanje crnih površina na njima pa čak i njihovo kolorisanje kad je za njim bilo potrebe (pošto je njen muž razmišljao u crno belim odnosima), Vud je pisao, ispravljao tuđe priče, radio postavke, crtao i tuširao celu liniju stripova T.H.UN.D.E.R Agents. Iako je unajmio vrhunske autore (Krendela, Ditka, Kejna, Vilijamsona) i postigao uspeh u prvih par godina izlaženja, na duge staze nije mogao da izdrži Marvelovu konkurenciju, sa jeftinijim sveskama i pritiskom na izdavača da konkurenciju stavi u zapećak. Urednički neuspeh i odbijanje koje je dobio od svog starog idola Hala Fostera kod koga je izvanrednom tablom konkurisao za posao nastavljača avantura Princa Valijanta bile su kapi koje su prelile čašu. Vud je postajao nemoguće paranoičan i isfrustriran, i vratio se piću uprkos tome što je počeo da posećuje psihijatra. Usledio je razvod sa Tatjanom i brak sa svojom psihijitricom, od čije troje dece nije mogao da radi. Kako je ionako većinu svog života vodio za crtaćom tablom, takvo ometanje naprosto nije mogao da podnese, pa je usledio novi razvod i nov brak, koji opet nije dugo potrajao. Razočaran u žene u svom životu, počeo je da radi po ženski rod uvredljive i šablonski izvedene porno stripove za časopise koji su takve sadržaje i objavljivali. Iako je celog života oko sebe okupljao saradnike i asistente u svom studiju, sada je počinjao da većinu posla prepušta njima, potpisujući se iznad stripova na kojima nije povukao ni liniju. Činio je to iz proste nužde, jer su zdravstveni problemi s kojima je sve vreme kuburio počeli da sve više uzimaju maha, onesposobljavajući ga za rad na sve duže i duže periode... Vud je bio u haosu – kako je već neko vreme patio od visokog pritiska, u oku su mu pukli kapilari pa je na njega ostao skoro slep i mogao da crta jedino sa flasterom preko jednog sočiva naočara, što je i činio kad god je mogao. Prebrodio je tako nekoliko infarkata, ali je počeo da gubi ravnotežu te je, po svojim rečima, pao preko stotinu puta za godinu dana. Poslovne, emotivne i zdravstvene teškoće gurale su ga sve dublje u svet stripa, i Vud se okrenuo stvaranju stripova nadahnute knjigama u kojima je uživao u svom detinjstvu. Rezultat je bio bajkoviti i Tolkinovim univerzumom inspirisan The Wizard King. Uspeh koji je potom doživeo u Angulemu, kada je Evropa otkrila The Wizard King-a te njegove ranije radove i kada je proglašen nefrancuskim najboljim crtačem za tu godinu, za trenutak ga je vratio sa ivice i dao mu nadu i razlog da nastavi svakodnevnu borbu u koju se njegov život pretvorio. Nažalost, već je bilo kasno – istovremeno i gotovo potpuno otkazivanje oba bubrega zapečatilo mu je sudbinu. Prinuđen na svakodnevne dijalize i potpuno onesposobljen da radi jedino što je voleo, da crta, Vud je zadnjih par godina svog života proveo je u ogromnim mukama izdržavan od strane svojih asistenata koji su ga potpisivali iznad stripova koje su crtali i starali se o reprintima njegovih starih radova. Upravo su ti asistenti, nakon što je Vud propustio prvu, drugu pa i treću obaveznu dijalizu za redom, provalili su u njegov stan 3. nevembra 1981. i pronašli njegovo beživotno telo...
Vali Vud je bio čovek koji je život od stripa pretvorio u život za strip... I doživeo da svoju odluku itekako požali.