Vudu Popaj  - "Svi unutra"

(PGP RTS, 2007)

Piše: Milan B. Popović

Produkcija gramofonskih ploča (gde li su zaista te-ploče?) radio televizije Srbije, objavila je novu kompaktnu disketu vanserijskog liričkog žonglera (da li je samo to, jer, ispostavlja se da nije?), Zemunca, Vudu Popaja. Nakon nekoliko studijskih, atraktivnih i ugodno veselih, neopterećujuće prijatnih, umereno angažovanih, sa retkim izletima nalik onom u vidu zvučnog zaipsa-istinskog dokumenta naslovljenog sa "Fanatik", koji se našao na debi ostvarenju "Vudu epopeje", koji mu je (ili zapravo sam Vudu) otvorio put-ma šta to značilo i predstavljalo- ka širem i širokom auditorijumu. I kasnije i tada, Vudu je plenio osobenim liričkim stilom i istim takvim tekstualnim diverzijama. Iskren, skrozirajuće britak sa jedne, u današnje, brutalno vreme neočekivano i nedopustivo plemenit  sa druge strane ovog elektrolizovanog mikrofona, u svoj umetnički rad upisujući i rad na predstavama, filmovima, kao i objavljivanje nekoliko knjiga-stripova kao i mnogo toga još, Popaj, krajem uzbudljive a zapravo samo još jedne od uzastopnih a sve turbulentnijih godina, 2007. objavljuje za vodećeg izdavača, kritički, najviše pozicioniraniji, lirički nedvosmisleno najangažovaniji i što ne reći, gotovo simbolično metaforički a najhrabriji album u svojoj karijeri - "Svi unutra". U svih svojih četrnaest, plus dve bonus numere, Svi unutra album, odaje jasan i nepobtno čvrst utisak da se, ovde i sada, radi o potresnom albumu koji doslovce - nije prijatan! Ali, nije nikako prijatan, ne iz razloga što je loš, jer nije, već, što je – istinit! A čega se ljudi najviše plaše u svojim (malim) životima? Istine. Album je težak, dubok i ozbiljan, više nego li ijedan njegov raniji rad, sa izuzetkom od svega nekoliko pesama, uključujući i "Navijačku", koje su tu, da vam od prevelike a zapravo adekvatno realne doze svakodnevnice Srbije koja  kida (dušu) – ne pozli? Još jedan momenat - osmi redni na ovoj disketi, naslovljen sa "Samo sam tvoj" (jer i to je retkost)- ostavlja neizbrisiv trag i tera na razmišljane: ljubavna a ne bljutavo sluzava i vulgarno perverzna pesma, jednostavna a nepregledna, jasna, svedena a sveobuhvatna, lišena klišea i ramova i vešto sačuvana, ušuškana u iskrene –  emotivne, ljubavne namere bez poriva. Retko zabeležen trenutak u domaćoj i ne samo hip hop produkciji jer zapravo iskače iz nje i lagano grli i hrli u pop milje. Zar ne? Prva polovina albuma razbija na paramparčad lažnu i ušminkanu sliku (naše) stvarnosti tako da ostavlja ožiljke kako na licu tako i duboko ispod njega. Vudu kasnije u pojedinim zapisima spušta loptu na zemlju, dozvoljavajući vam da barem na trenutak odahnete. Ogroman broj hip hop autora ravnopravno je učestvovao na gotovo svim numerama i ostavio svoj nizbrisiv pečat na, što ne reći i to - bolnom ostvarenju "Svi unutra". Ovo je lirička slika i prilika Srbije danas a umetnički rad i vapaj vrhunskog ranga. Nažalost i na sreću.