Portret umetnika u zrelosti je rubrika koja je kontinuirano izlazila u Pressingu od broja 36. do broja 45. U njoj je predstavljeno 10 umetnika bitnih za moderni rokenrol počev od Majka Oldfilda zaključno sa Gibonnijem.

PORTRET UMETNIKA U ZRELOSTI: Tricky

They used to call me Tricky Kid, I live the life they wish they did

Piše: Dejan Kostić

''Trip-hop ... ako slušate trip-hop ... ako u stvari slušate ono što trip-hop jeste ... moja muzika ne zvuči tako. Svi govore kako su to neki uticaji, i ja čujem te uticaje i slična sranja, ali to je totalno drugačije. Moja muzika je moja muzika, i gotovo.''
    Malo je puta Petar Luković pogrešio u proceni, još je manje onih grešaka koje je priznao, ali negativna kritika prvog albuma Adriana Thawsa alias Tricky-a ostaje verovatno jedina mrlja na njegovoj karijeri muzičkog kritičara, i on je toga savršeno svestan.
    Adrian Thaws je rođen januara 1968. u, a gde bi drugde do, Bristolu, gradu u Engleskoj koji je zaslužan za neke od najlepših ali istovremeno najdepresivnijih melodija i iz koga potiču većina grupa koje su stvorile pravac nespretno nazvan trip-hop (Massive, Portishead i ko vam još padne na pamet). Otac je napustio porodicu još pre nego što se je on rodio, dok mu je majka, Maxine Quaye, izvršila samoubistvo kada je imao četiri godine, što mu je, verovatno, dalo idealne predispozicije za stvaranje ''njegove'' muzike (svoj prvi solo album je nazvao po njoj – Maxinquaye – jer, kako je objasnio, iako je jedva pamti, osećao je kao da ona govori kroz njega tokom pisanja pesama). Mladost je proveo kod svoje bake koja mu je često dozvoljavale da ostaje kući i gleda horor filmove umesto da ide u školu. Sa sedamnaest je zaglavio neko kraće vreme u zatvoru zbog neke sitne prevare (Zatvor je mnogo dobra stvar – nikad se više neću tamo vratiti.)
    Sa 18 godina počinje da se druži sa skupinom zvanom Wild Bunch koja će kasnije evoluirati u svima znane ikone Massive Attack. Repuje na njihovom albumu Blue Lines i pojavljuje se na legendarnom Protection (on je inače autor Carmacoma-e i još nekoliko ključnih pesama). Pre izlaska Blue Linesa, Tricky slučajno čuje petnaestogodišnju Martinu Topley-Bird kako pevuši oslonjena na ogradu dvorišta kraj kojeg je slučajno prolazio. Oduševljen devojčinim glasom, nudi joj saradnju i kao rezultat proizilazi pesma Aftermath (kritičar Mojo-a izjavljuje kako se nakon preslušavanja te pesme osećaš kao da ti je neko (neka) šest sati neprekidno lizao jaja).  Tricky nudi tu pesmu Massivu ali oni odbijaju da je stave na album. Tako da, još i pre nego što je Protection izašao, Tricky napušta Massive, navodno nezadovoljan svojim statusom u bendu. Ali je činjenica da gosn Adrian, sem neospornog i massivnog muzičkog talenta, poseduje i ego veličine mastodonta, tako da je status bio samo izgovor. Tricky je morao da radi sam, nešto poput Zdravka Čolića, kao stvoren za solo karijeru. Tačnije uz pomoć svoje Beth Gibbons to jest Martine.
     Godine 1995. izlazi pomenuti Maxinquaye, kojim se Tricky ustoličava kao otac od njega nikad priznatog čeda zvanog trip-hop. U međuvremenu Martina zatrudni ali i pre rođenja njihovog deteta, veza se raspada i njih dvoje sarađuju samo na umetničkom pravcu. To je vreme bilo veoma plodno za Trickijevo stvaralaštvo, gde on producira nekoliko interesantnih projekata, od kojih se izdvajaju dva albuma sa Bjork (sa kojom ulazi u kratku, ali sa njene strane nikad prežaljenu vezu), remiks pesme Milk grupe Garbage (grupa je smatrala da je Trickijeva verzija suviše mračna pa su na album stavili 'mekšu' verziju, dok se originalna može naći amo na promo cd-u) kao i saradnja sa Elvis Costellom, Yoko Ono i grupama Bush i Ambersunshower. Tricky definitivno postaje najpoželjniji producent na svetu a spisak muzičara sa kojima je radio do danas je zaista impozantan.
    Sledeće, '96. izdaje svoj drugi samostalni album, Nearly God, sa gostima kao što su Terry Hall, Cath Coffey, ili Neneh Cherry (Originalno, tu je trebalo da se nađe i duet sa Damonom Albarnom, ali je Tricky odustao jer, po njegovim rečima, za snimanje pesme u studiju su proveli dva meseca, i ponavljali vokale iznova i iznova, a on bre tako ne radi!). Po anegdoti, dao mu je takvo ime zbog pitanja kako se oseća sada kada je postao bog, u stvari skoro bog, koje mu je postavio neimenovani nemački novinar. Ovakva konstatacija je savršeno odgovarala ego triperu kao što je naš junak i on se nije libio da je iskoristi. Nearly God je doneo očekivanog Trickija, znači, mračnog, hipnotičnog i nadasve seksi. Skoro božanski.
    Novembra iste godine izlazi i sledeći, Pre-Millennium Tension, još mračniji (ukoliko je to moguće), paranoičniji i ne tako slušljiv kao Maxinquaye. Tricky je želeo drugačiju vrstu energije, učeći (kako navodi) da pravi pesme poput Cobaina i Marleya, pre svega brze i energične, podobne za živo izvođenje.
    Pauzu do narednog, Angels With A Dirty Faces 1998. godine, Tricky je iskoristio da glumi u Besonovom Petom Elementu i dovede svoj život do haosa. Konstantno opijanje i verovatno drogiranje uzimaju danak koji kulminira slomljenom nogom. Nakon toga kreće u potpunu rekonstrukciju svog života, leši se od otkrivene kandide, živi zdravije i uči kineski Tai Chi.
    Sa vedrijim pogledom na svet, u saradnji sa DJ Muggsom iz Cypressa izdaje, po skromnom mišljenju potpisnika ovih redova, genijalni Juxtapose. Ali pučanstvo očigledno nije delilo moje mišljenje, što se je odrazilo slabijom prodajom ovog za nijansu vedrijeg albuma i Tricky se, podilazeći javnosti, u jednom intervju javno izvinio  zbog Justaposea. Šta li mu je to trebalo?!
    Na turnejama i albumima Martinu polako zamenjuju druge pevačice, među kojima je i Cath Coffey, inače pevačica Stereo Mc's. Razlaz sa Martinom je definitivan, i umetnički i privatno. Tricky to objašnjava činjenicom da je ponovo da dosadna javnost vršila pritisak na njega i karakterisala ga kao lošeg oca. A njegov ego loš odnos javnosti ne može da podnese.
    U jesen 2001. izašao je Blowback, verovatno njegovo najslabije izdanje, iako su se na njemu nalazili dueti sa Peppersima (o ovoj saradnji se je kasnije prisećao u vrlo negativnom svetlu). I kritičari su prokomentarisali kako je ovo još jedan novi korak Adriana Thawsa ali unazad. Tu su definitivno u pravu.
    Do prošle godine Tricky se nalazio na turnejama, na jednoj od njih stigao da poseti i novosadski Exit i fenomenalno se predstavi našoj publici. Iste godine izdaje i album Vulnerable sa pevačicom Constanzom Francavilla i genijalnim prvim singlom My Head ...
    A za nastavak ovog teksta verovatno potrebno sačekati izvesno vreme. Preventive radi, s obzirom na nepredvidljivost našeg junaka, možda je i bolje sačekati sa nekim zaključcima, čisto da ne prođem kao na početku pomenuti Luković. Nove greške u životu mi svakako nisu potrebne.