| Muzika |
|
|
|
Strana 3 od 5
BOJAN ILIĆ BOKERINI & PAGANSKA LJUBAV - "Monolit u plastu sena" (Slušaj najglasnije, Zagreb, 2007) U KLINČU SA NOKDAUN RIMAMAPiše: Dejan Stojiljković Vec dugi niz godina lokalna urbana legenda Bojan Ilic Bokerini, nekadašnji pevac niškog benda "Triput", prireduje performanse u niškim klubovima (i slicnim mestima) koji imaju status must see dogadaja. Pocev od nastupa u kultnom niškom klubu "Feedback" (uz pratnju DJ-a) pa do autenticnog slem ugodaja sa, sada vec dobro uvežbanim pratecim bendom "Paganska ljubav", koje je mogla videti publika TRASH Fest-a u Nišu i "Think Tank Town" festivala u Leskovcu. Ova aktivnost Bokerinija i drugova krunisana je CD izdanjem "Monolit u plastu sena" za nezavisnog izdavaca "Slušaj najglasnije" (zagrebacki ekvivalent mitskom "Factory Records"-u). Performans ciji se tonski zapis našao na disku desio se u klubu "Feedback" 26. maja 2007. i njegov podnaslov je više nego adekvatan - "Revija socijalnih i psihodelicnih grafita".Isprva poznat kao gradsko muvalo i urbana legenda, Bokerini je prvi put u nekom zaokruženom obliku prezentovao svoju poeziju u zbirci "Hip-Hop Stakler” (NKC, 2004. edicija “Tragaci”, urednik Zoran Ciric Magicni) da bi, malo po malo, nastupajuci po lokalnim klubovima, citajuci svoju poeziju na najrazlicitijim mogucim mestima, sklapao koncept koji ce se vremenom pretvoriti u sadašnju literarno-muzicku atrakciju ovaplocenu u "Monolitu" (koji je, paradoksalno, neka vrste metafore za grad na Nišavi i sve ono divno i manje divno u njemu). Iznikao iz njegove osobene poezije koja u sebi kompiluje raznovrsne uticaje, megalomansko poznavanje pop-kulture i svojevrstan tihi bunt i nepomirljivost, ova intersekcija jezickih egzibicija sa muzikom "Paganske ljubavi", kao specificnim "dekorom" za upecatljive stihove, stvara zaista nesvakidašnji ugodaj. Ko je, recimo, imao prilike da vidi nastup na Trash Fest-u na Pravnom fakultetu novembra 2007. godine, shvatio je da pred sobom ima vanserijsku underground pojavu kakva se odavno nije desila, ne samo Nišu, vec srpskoj sceni uopšte. Sam Bokerini neguje osoben poetski stil. Njegovo izražavanje je višeslojno, puno skrivenih znacenja i metafora, okrenuto estetici pronadenoj podjedako u životu na margini i delima omiljenih muzicara, književnika i režisera. Oštar koliko i depresivan, direktan koliko i višeznacan, Bokerini se majstorski igra recima. O tome dovoljno govore naslovi pesama: "Svrab ulice/Luksuz je osecati se loše", "Kidnapovane godine teku (Rizik od udvaranja sintetici)", "U klincu sa nokdaun ribama", Resetovana hrabrost", "Galop u sporim sedlima, "Džak astralnog cementa"… Muzika Paganske ljubavi tu dolazi kao nadogradnja polazišnih ideja iznetih u stihovima, ali i kao potpuno nov autorski doprinos u kome se mogu prepoznati razliciti uticaji, od LCD Soundsystem, Joy Division, The Fall pa do Block Out i Goribora. Ono što u bližoj buducnosti ocekuje Bokerinija i drugove jeste rad na prvom studijskom albumu koji ce biti snimljen u studiju niškog MC-ja Marconiera, a izdavacka kuca "Zograf" iz Niša ce uskoro izdati zbirku "Monolit u plastu sena". U meduvremenu, Srbija tek treba da otkrije svog najboljeg (a možda, na žalost, i jedinog) slemera koji se za stecene pozicije borio nepokolebljivom kreativnošcu. |
|||||||
| Poslednja promena ( Monday, 23 June 2008 ) | |||||||
