Multimedijski superheroji (22):
Šerlok Holms

IZNAD STVARNOSTI, VREMENA I TEHNOLOGIJE  

Piše: Dejan Dabić        

Šerlok Holms, čuveni detektiv i njegov prijatelj i verni pratilac doktor Votson, do te mere su žive figure, da iako pripadaju svetu mašte britanskog književnika Konana Dojla (za koji je naravno, imao i prototipove u stvarnosti), obožavaoci ih doživljavaju kao da su nekada zaista postojali, pa Holms tako ima svoj muzej, svoje spomenike, da ne pričamo o tome da je njegova fiktivna adresa - Baker Street 221 b, bivala zatrpana pismima u vreme početka njegove, danas možemo reći, multimedijalne slave. Holmsov lik je dodatno zanimljiv za analizu u ovoj rubrici i zbog toga što ne postoje granice za eksploataciju njegove harizme, stalno se izmišlja nešto novo, pa nije nikakvo čudo da su se i kreatori video igrica uključili u „šerlokijadu“ kreirajući 3 D avanturu „The Awakened“, u kojoj Holms i Votson sreću preko 50 ličnosti krajem XIX veka, sa njima slobodno komuniciraju i čak, upadaju, za originalnu priču, u nezamislive natprirodne situacije (u Politikinom Zabavniku se čak pojavio i strip Pjera Vejia, koji je na osnovu Dojlovog originala napisao tekst, a crtač je bio Nikola Baral).

Ipak, za Holmsovu multimedijalnu slavu najveće zasluge imaju književnost, film i TV. Holmsov lik je jedan od retkih primera u istoriji književnosti koji pokazuje da je moguće stvoriti besmrtnog književnog junaka u literarnom delu koje ima samo vrednost u okvirima svog žanra. Hteli da priznaju književni istoričari ili ne, Šerlok Holms nije ništa manje značajan lik svetske književnosti od, exempli causa, Don Kihota, Raskoljnikova ili Ane Karenjine; naravno, ser Artur Konan Dojl nije Servantes, Dostojevski ili Tolstoj, ali je njegov književni rad takođe vredan i raznovrstan -  od avanturističkih i kriminalističkih romana do, recimo, dela o ratu u Južnoj Africi, pa nije nikakvo čudo da je to njegovom autoru donelo plemićku titulu. Zanimljivo je da je prvo Dojlovo delo u kojem se pojavljuje Šerlok Holms „A Study in Scarlet“ (u izdanju zagrebačke „Alfe“ prevedeno kao „Grimizna studija“, a u izdanju novosadske „Vega Medije“ kao „Crvena nit“), objavljeno 1887. godine, primljeno vrlo mlako i moglo bi se reći nedovoljno zapaženo, ali se nakon toga stvari toliko menjaju, da je popularnost ekscentričnog i pronicljivog detektiva toliko porasla, da je ni njegov tvorac više nije mogao kontrolisati; naime, kada se Dojl zasitio Holmsovog lika, u jednom trenutku, pokušao je da ga na dostojanstven način „ubije“ u obračunu sa njegovim najvećim protivnikom profesorom Moriartijem na Rajhenbaškim vodopadima, što je pokrenulo lavinu nezadovoljstva među čitaocima i obožavaocima širom sveta, pa je ser Artur morao, brže-bolje da odustane od svoje prvobitne zamisli i vrati ga u život. Na ovom mestu pomenućemo samo neke od najpoznatijih dela koja govore o nezaboravnom detektivu - romane „Znak četvorice“ i „Baskervilski pas“, zbirke priča „Avanture Šerloka Holmsa“ (u dve knjige), „Povratak Šerloka Holmsa“ i „Dolina straha“.

    U poslednje vreme jednu od najzanimljivijih filmskih kreacija Holmsovog lika dao je Rupert Everet, koji je uspeo da uhvati Holmsovu jedinstvenost i kontrolisanu ekscentričnost, posebno u iskustvu sa opijatima, u televizijskom filmu „Šerlok Holms i slučaj svilene čarape“ (2004, BBC). Ipak, sinonimi za tumačenje Holmsovog lika bili su i ostali: Bazil Retbon u kinematografiji i Džeremi Bret na televiziji. Bazil Retbon je tumačio lik slavnog detektiva u 14 filmova u periodu od 1939 - 1946. godine (prvi u seriji bio je „Baskervilski pas“, a poslednji -  „Obučen da ubije“, sa Najdželom Brusom kao doktorom Votsonom). Džeremi Bret je bio nenadmašni televizijski Šerlok Holms u 4 filma i šest TV serija u periodu od 1984. do 1994. godine („Avanture Šerloka Holmsa“, „Povratak Šerloka Holmsa“, „Slučajevi Šerloka Holmsa“, „Memoari Šerloka Holmsa“...), a društvo su mu, kao tumači Votsonovog lika, pravili Dejvid Burk i Edvard Hardvik.

    I za kraj, jedan poučan Holmsov citat koji otkriva njegov metod i može se u svakoj prilici primeniti i koji, možda, objašnjava zašto je ovaj fiktivni junak tako realan i uvek prisutan: „Ja smatram da je čovečji mozak u početku jedna mala, prazna mansarda u koju treba nagomilati nameštaj po svom izboru. Samo budala ubacuje sve otpatke na koje nailazi, tako da zatrpava ono znanje koje bi moglo biti od koristi, ili se, u najboljem slučaju, izmeša sa silom drugih stvari, tako da teško može da ga dohvati. Stručan radnik, međutim, veoma je obazriv u onome što stavlja u svoju moždanu mansardu. Čuva samo ona oruđa koja mu pomažu u poslu, ali tih ima u velikom izboru i drži ih u savršenom redu...“