|
Strana 1 od 2  Film
TURNEJAPiše: Dejan Ognjanović TURNEJA je angažovan film. Angažman se sastoji u pokušaju reditelja da profesiju glumca (a, indirektno, i svoju sopstvenu) odbrani od svake krivice za građanski rat u devedesetim. Naizgled "anti-ratni", njegov angažman je mnogo problematičniji, i čini ga srodnim recentnim bosanskim kvazi-humanističkim, a zapravo jedva prikrivenim anti-srpskim pamfletima.
Njegova politika je koliko naivna toliko i jednostrana i, na kraju krajeva, zla i štetna. detaljnije
 SRBIJA I EU: KOLIKO SMO STVORENI JEDNI ZA DRUGEEUTHANASIA MENTALITETA ZA
OSMEH LEPŠE BUDUĆNOSTIPiše: Ivana Božić-Miljković Ko god da je sročio čuvenu misao: «Ne daj Bože da se Srbi slože», zaslužuje epitet vizionara daleke budućnosti Srba ili makar priznanje o veštini logičkog zaključivanja. U literaturi koja se bavi izučavanjem istorije raznih naroda, manjina, etničkih grupa i plemena, retko se nailazi na tako drastične primere razuđenih mišljenja i opšteg neslaganja u svakom, ali baš svakom pogledu. detaljnije
Novi roman Saše Stojanovića, saradnika Pressinga WAR ILI VAR?
Četvorica jevanđelista, uz pomoć Marije Magdalene i Jude, pokušavaju da dokuče istinu o događajima na kosovskom ratištu godine 1999. Tragajući za ratnom pričom, ispredenom oko Čarlija – piščevog alter ega i junaka romana Krvoslednici i Manchester City Blues – „istražitelji“ će i u sebi prepoznati ravnodušnost, strah, spremnost da se „hrabro“ zabije glava u pesak i odsustvo hrabrosti da se istina prikaže onakvom kakva zaista jeste: gola, sama i „zavarena“ na stub sramote! Uprkos dobrim namerama – onim istim kojima je popločan put do pakla – „nosioci blagovesti“ skoro neprimetno dovode čitaoca pred težak i večit izbor između opojne arome laži i gorkog ukusa istine. detaljnije
 Vesti
IZAŠAO TRASH NO. 4.
U najnovijem broju magazina TRASH čitajte premijerno prozu Zorana Ćirića, Gorana Skrobonje, Zvonka Karanovića, Jovana Ristića i drugih... kao i prevedene priče Hantera S. Tompsona i Roberta E. Hauarda. EKSKLUZIVNO ZA POSETIOCE NAŠEG SAJTA! SKINITE TRASH NO. 4. U PDF FORMATU (Zipovano). detaljnije
 Vesti: NKC izdao knjigu sabranih prevoda iz PRESSING-a EROTSKA STRANANajdugovečnija rubrika u Pressingu EROTSKA STRANA doživela je svoje knjiško izdanje u ediciji "Tragači" Niškog kulturnog centra čiji je urednik Zoran Ćirić Magični. U knjizi se nalaze svi prevodi rok pesama objavljivani od prvih brojeva Pressinga pa do danas, dakle, punih 17 godina. Autori ove rubrike su Dejan Kostić i Aleksandar Blagojević.
detaljnije
 Vesti
IZAŠAO PRESSING BR. 57Novi broj našeg i vašeg lista konačno je izašao iz štampe, a u njemu obilje zanimljivih tekstova na temu društva, politike, kulture, pozorišta, filma, književnosti, stripa, muzike... Od sadržaja treba svakako izdvojiti ekskluzivne intervjue sa STIVENOM KINGOM i ČARLSOM ALVERSONOM a tu je i dosta muzičkih recenzija kao i prikaza filmova i knjiga. detaljnije
 Podsećanja o Srbiji, Evropi, demokratiji i socijalnoj pravdi VREĐANJE INTELIGENCIJEPiše: Jugoslav Joković
Vređanje inteligencije rezultat je jednostavne trgovine u kojoj naša politička elita ima definisan cilj - spakovati kakvu parolu (žvaku ili patku, rekli bi u žargonu) i prodati širokim narodnim masama, kako bi se obezbedio period bitisanja u svetu kojem je sve čarobno - od poslaničkih, direktorskih i ostalih plata, pa do dnevnica za stranačke predstavnike - posmatrače na izborima u inostranstvu, gde na svakog glasača dođe po jedan posmatrač.
detaljnije
BERZE I BERZANSKO POSLOVANJE – AKCIJA PO GLAVI STANOVNIKA ČEKAJUĆI (FINANSIJSKI) URAGANPiše: Ivana Božić Može se reći da su prvi nacrti za izgradnju savremenih oblika berzanskog poslovanja stvoreni u momentu naglog razvoja trgovine i potrebe da se novonastale teškoće u trgovinskim transakcijama brže i lakše prevazilaze. Kako to obično biva, sve je počelo u Evropi. Podaci o korišćenju garantnih pisama u trgovačkim transakcijama, u 12. veku u Francuskoj, govore o postojanju praoblika berze. Francuski Kralj Filip Lepi (Phillipe le Beau 1268-1314) je, u tadašnjoj sistematizaciji radnih mesta, stvorio profesiju "kuratora/posrednika razmene", što je predstavljalo preteču današnjih brokera. U isto vreme, u flamanskom gradu Brižu, ispred kuće porodice Van der Burse, koja je na fasadi imala ugravirane dve vreće sa zlatnicima, skupljali su se trgovci da bi se dogovarali o razmeni dobara. Pretpostavlja se da naziv berza potiče upravo od imena ove poznate belgijske porodice. Sve ove trgovačko-finansijske novotarije dešavale su se u vreme kad svet nije znao za Kolumba, a ovaj nije znao da levo od Gibraltara žive nekultivisani indijanci, te je sasvim razumljivo što je tek 500 godina nakon Evrope, u Americi (tačnije u Filadelfiji), zaživeo prvi oblik berzanske organizacije finansijskog tržišta. Bilo je to davne 1791. godine. Gotovo čitav vek kasnije, tajne berzanskog poslovanja upoznaće i Srbija. detaljnije
 VESTI: Uskoro novi broj "Trash"-a NADĐUBRIVANJE SE NASTAVLJAU 4. broju TRASH-a, sem premijernih proznih ostvarenja iskusnih đubretarskih vukova Zorana Ćirića i Saše Stojanovića - Čarlija ekskluzivno će biti objavljen prevod novele kultnog pisca Hantera S. Tompsona "Meskalin", kao i neobjavljena priča Roberta E. Hauarda autora legendarnog "Konana Varvarina". Pošto se već u drugom broju područje borbe proširilo van Niša (pa i granica Srbije) očekujte grozomornu prozu horde mladih (i ne tako mladih) autora, kao i malo esejistike, intervjua i kritike. Likovne priloge za ovaj broj odradiće strip autor Predrag Stamenković iz multimedijalne grupe "Čaj odličan". detaljnije
 Knjige DNEVNIK USAMLJENIKA
Srđan Valjarević, Komo, Samizdat B92, Beograd, 2006. Piše: Nenad Župac Srđan Valjarević je po umetničkoj vokaciji pesnik (prvo objavljeno delo ovog književnika i jeste zbirka pesama) i njegov talenat se najbolje ispoljava u onome u čemu poezija prednjači nad prozom – a to su emocije i sažetost. I upravo te dve odrednice su glavne karakteristike njegove proze koju je kritika još ranije okarakterisala kao poetsku. I sam autor je razumeo da njegovom senzibilitetu i proznim mogućnostima najviše odgovara tzv. ispovedna forma; dakle, roman u pismima ili roman u formi dnevnika čija slobodnija kompozicija omogućava piscu da iskaže ono što je i najveći kvalitet njegovog stvaralaštva: emocije tako čiste da u čitaocu stvaraju utisak iskrenosti (na početku „Dnevnika druge zime“(2005) stoji citat iz Selina: „Prvo je postala emocija pa onda reč.“) detaljnije
 Saša Stojanović (novi odlomak iz romana "Var")
MACE, KUCE I OSTALI LJUBIMCIKo? Onaj što je fijuknuo u Mogili? Šta s njim? Važi, ali kaži koleginici da raskopča ono dugmence na košulji. Neče? Idem ja... A vi se ispričajte medžusobno. Slobodno, ko da sam tu. Sad oče? Super. Uuh, sestro! El imaš neku drugaricu, ono, da voli sve što vole mladi? Šteta, ceo bi paviljon nočas drkao na vas dve. U stereo tehnici. Šta če ti pička, ako znaš dobro da šamaraš majmuna? Još otkako nam je uginula pušiket, svi se bacili na svojeručno. Ne šta, nego ko, sine. Uneseš mače, malo, slatko, čupavo, ispustiš pedeset evriča pored stražara, da naprasno očoravi pa ne vidi šta se mrda ispod robijaške bluze. Onda ljubimčetu povadiš zube. Dere se, u pičku materinu, po trojica ga držimo. Još pedeset komada baciš kroz prozorče čelije da nočna smena privremeno ogluvi. Posle karu svaki dan mažeš slaninom, paštetom. Čime očeš, samo da je nešto masno. A kad mače poraste... Tad si glavni. Rentiraš ga, mardeljaši ne pitaju za cenu. Kakav pas, bre! Mačka je najbolji čovekov prijatelj, keve mi rodžene. detaljnije
TATKOVA KOLUMNA
Romantična vožnja rekom uspomena:
kafanski život u Nišu, krajem prošlog stoleća i milenijuma ...A ZA GOSTI VAŽI FAJRONT!Piše: Aleksandar Blagojević Sve u svemu, tako je bilo pre dvajes-i-kusur godina. Ljudi su, sa protokom vremena, skloni idealizovanju tipa "To su bili dani, tad je bilo... bla, bla..." Jeste, imali smo kintu tada, i crvenu sošku za koju nisu trebale vize, i Radnički je harao Evropom, mlatio je i Grashopers i Fejenord i Dandi i Napoli (davija gi svi po red na zelen Čair) a nije se klao za opstanak u skraćenoj Drugoj ligi sa ekipama kao što je Kombajn Junajted iz Gornji Pičkojevac, ali Niš je onda bio mnogo veća rupa nego danas, kada izgleda manje-više pristojno. detaljnije
Intervjui Čarlsa Bukovskog (1) POEZIJU PIŠU JAKI MOMCIGodine 1986, glumac i pesnik Šon Pen, razgovarao je sa Čarlsom Bukovskim, u prisustvu njegove žene Linde. Tekst koji sledi prepisan je sa diktafona Š. Pena. Rečenice u zagradi pripadaju Penu, osim ako nije drugačije naznačeno.
detaljnije
 TV mania
VB MANIJA - Ne očekuj previše!Piše: Milan Cakić Kada jedan društveni fenomen izazove vanrednu pažnju, kada o njemu svi pričaju, što je slučaj sa "Velikim bratom", on neizostavno budi veliku znatiželju. Njime se bave mnogi novinari, tabloidi, društveni naučnici, pa i političari. Ovaj tekst predstavlja pokušaj da se objasni šta je to "Veliki brat", kako je nastao i zbog čega je postao toliko popularan. detaljnije
Film ČARLSTON ZA OGNJENKUPiše: Dejan Ognjanović Iako je film ČARLSTON ZA OGNJENKU, u suštini, izneverio (neka) očekivanja, teško je biti strog prema njemu, iz više razloga. Pre svega, tokom dugogodišnjeg iščekivanja (zbog komplikovane postprodukcije) u brojnim napisima je stvorena fama kojoj bi slabo odgovaralo bilo šta ispod remek-dela. U slučaju ČARLSTONA, 'hajp' o tzv. Novom srpskom filmu bio je kontraproduktivan jer je stvorio vrstu iščekivanja kakvu teško da bi bilo koji film mogao da zadovolji. Osim toga, ČARLSTON ZA OGNJENKU uspeva na toliko nivoa i dospeva tamo gde je malo koji srpski film i pokušao a kamo li uspeo da gazi, da se čini pomalo nepriličnim kritikovati ostvarenje sa tolikim i takvim postignućima.
detaljnije
Stripovanje (23): VALI VUD OD TRNJA DO ZVEZDA... I NAZAD
Piše: Marko Stojanović Iako ga je svakako opremio u na dugo putovanje od mrtvačnice preko krematorijum i kasnije preko okeana nad kojim je prosut njegov pepeo, Valija Vuda nije ubio metak kalibra 44 koji je sebi smestio u desnu slepoočnicu negde u početkom novembra 1981. Taj sudbonosni hitac mu je samo prekratio muke kroz koje je prilazio – introvertni crtač iz Minesote umro je par godina ranije, u trenutku u kome je gotovo u agoniji završio svoju zadnju tablu stripa, boreći se sa gomilom veoma ozbiljnih zdravstvenih problema koje mu je upravo bavljenje stripom (što posredno što neposredno) natovarilo na vrat...
Pressing predstavlja: odlomak iz novog romana Saše Stojanovića VELIKO OTVARANJESamo još da mi objasniš što mora da dolazam ovde na svaki šes meseca i sve će mi bude jasno. Lepo si napisao da nisam čis u mozak, koj te tepa po uši još i da me lečiš, ti nisi čuo onu mančestersku „koj od sve ovoj neje poludeo – taj stvarno neje normalan“. Molim te ko čoveka da me puštiš, a ti kontrola pa kontrola. Da je imala neka kontrola kad je trebalo niti bi ti sedeo u cepen beli mantil, niti bi ja ovde morao da ti ponavljam sve ispočetak. Al ajde, neko voli da sluša, neko da gleda, ja sam najbolje obožavao zbivanje – malo zbivam, malo keckam – dok sam mogo, što jes jes. Svako je, doktore, šuntav na svoj način, samo što na ovi bajagi normalni još nesu utvrdili tačnu dijagnozu.
Film ZAVETPiše: Dejan Dabić Scena iz trećeg Kusturičinog filma »Dom za vešanje«, kada jedan od junaka pokušava da preskoči sopstvenu senku, mogla bi biti metafora za opis njegovog filmskog opusa nakon prva dva remek-dela »Sjećaš li se, Doli Bel« i »Otac na službenom putu«. Potreba da stilizaciju magičnog realizma (koji je, na neki način, postao zaštitni znak hispanoameričke literature) i oniričke prizore, neretko na ivici apsurda (dovoljno je podsetiti se Felinija), u stilizacijskom smislu primeni na svaki film, primetna je i u njegovom najnovijem ostvarenju »Zavet«.
detaljnije
Knjige JESEN SKUPLJAČAIlija Bakić (Tardis, Beograd, 2007.) Piše: Dejan OgnjanovićČitaocima PRESSINGA Iliju Bakića ne treba posebno predstavljati: njegova priča NEOPROŠTENO objavljena je u specijalnom dodatku TAMNA ZVEZDA u okviru PRESSING-a br.47. Ne treba ga najavljivati ni onima koji makar i najpovršnije prate domaću scenu književne fantastike, budući da je Bakić zastupljen u svim relevatnim zbornicima, kako knjiškim (TAMNI VILAJET 2, 3 i 4…) tako i u okvirima časopisa (NAŠ TRAG, ORBIS, GRADINA…). Jedan deo njegovog obimnog opusa vezanog za kratku priču sada je napokon dostupan u zbirci JESEN SKUPLJAČA, kojom je odabrala da debituje nova izdavačka kuća, Tardis iz Beograda. detaljnije
 EKONOMIJA: Državni monopol u Srbiji
SVI ZA JEDNOG – JEDAN ZA SEBE!Piše: Ivana Božić Početkom 30-tih godina XX veka, u vreme velike svetske ekonomske krize, izvesni gospodin Darrow iz Pensilvanije, došao je na ideju da neke situacije iz privrednog okruženja prenese na teren igre i zabave i tako ih učini dostupnim, razumljivim i zanimljivim širokim narodnim masama. Tako je nastao monopol – poučna igra i ujedno dobar način da se prekrati vreme u iščekivanju svetlije budućnosti. Na prvi pogled deluje jednostavno. Kuće, hoteli, po 15 karata šansi i iznenađenja, 180 novčanica različitih apoena i 28 ugovora za zemljište gradova, preduzeća i prevoznika. Igra podrazumeva najmanje dva igrača i počinje bacanjem isto toliko kockica. Njen krivudavi tok stavlja igrače pred stotine izazova i upliće u mnoštvo situacija kojima gospodari brzo razmišljanje i odgovorno odlučivanje.
 PRESSING INTERVJU: ŽELJKO MITIĆ, pesnik U ediciji „Prva knjiga“ novosadske „Matice srpske“ objavljena „Neonska nesanica“ Željka Mitića iz Niša ČOVEK PEVA POSLE RATARazgovarao: Velibor Petković Svaka vremena su moderna, za one koji u njima žive. U eseju „Evropa danas“ koji je Miroslav Krleža napisao tridesetih godina prošlog veka, on primećuje da ljudi imaju običaj da, prelistavajući stare foto-albume, upiru prstom u sebe i naročito druge, i zacenjuju se od smeha pokazujući kako su se smešno oblačili i izgledali sa tadašnjim frizurama, kapama, naočarima. Isto je, verovatno, i sa idejama. I tako u krug, čovek je sklon zaboravu i samozaboravu, ali jedna stvar uvek opstaje, biblijska sujeta sujetstva. Pokušao sam da se što manje uplićem u pesnikov doživljaj stvarnosti i umetnosti, time što je u ovom intervjuu uvod napisao autor, a jedino su pitanja moja, pomalo nevešta kao i sve ostalo „što sanjam i što mi se događa“. Zato, hajde da najpre saznamo ko je Željko Mitić. Za mnom, čitaoče! detaljnije
 RECENZIJE: Vudu Popaj - "Svi unutra", (PGP RTS, 2007) Piše: Milan B. Popović Produkcija gramofonskih ploča (gde li su zaista te-ploče?) radio televizije Srbije, objavila je novu kompaktnu disketu vanserijskog liričkog žonglera (da li je samo to, jer, ispostavlja se da nije?), Zemunca, Vudu Popaja. Nakon nekoliko studijskih, atraktivnih i ugodno veselih, neopterećujuće prijatnih, umereno angažovanih, sa retkim izletima nalik onom u vidu zvučnog zaipsa-istinskog dokumenta naslovljenog sa "Fanatik", koji se našao na debi ostvarenju "Vudu epopeje", koji mu je (ili zapravo sam Vudu) otvorio put-ma šta to značilo i predstavljalo- ka širem i širokom auditorijumu.
 Add as favourites (26) |  Quote this article on your site | Views: 410
|
