Dimitrije Vojnov

KRVAVI PETING

Danas shvatam da sam odrastao tek kada sam počeo da se ložim na Nju. Godinama sam joj naivno nalazio mane. Nisam je smatrao neprivlačnom, ali činilo mi se da ima boljih od Nje.

    Naročito me je čudilo što je On sa Njom. Znam ga od detinjstva. Od rođenja. Nikada mi nije bilo jasno zašto je Nju odabrao.

    Ona je bila starija i od njega i od mene. On je bio moćan, i mislio sam da može da ima svaku. A želeo je samo Nju. I bio Joj je veran kao glup pas. Možda čak i više nego što je bilo zdravo. To moj um, prepun komplikovanih analiza i samobilačkih kombinacija, nije mogao da obradi.

    A onda, kada je Njena lepota verovatno već počela da igra poslednji čin, i kada je moj kontakt sa Njima postao rutinski, pomalo čak i naporan za obe strane, konačno počeh da gutam Njene udice.

    Više ni ne pamtim koliko sam čaša vina posrkao na Dane zaljubljenih. Znam samo da sam sve svoje najbolje priče slikao na unutrašnjoj strani kapaka dok sam besomučno masturbirao.

    U početku je svaki prizor radio svoje. Onda sam menjajući kanale počeo da nalećem na takozvane »porniće«. Oni su tek radili posao. Povremeno sam, u medijski nezrelim sredinama morao da maštam. Ali i te maštarije su bile lagane i sve me je moglo podstaći da se ispraznim. Nostalgičan sam za prvim danima samozadovoljavanja. Praktično, nije ni bilo važno šta gledam, još manje šta zamišljam. Dovoljno je bilo da se dodirujem.

    Već posle par godina, nije više bilo svejedno. Pornografija je morala da odgovara mojim potrebama. U tom periodu sam bio nevin, i najviše su me palila produžena dodirivanja i razni ručni radovi. Međutim, samo su najfiniji filmovi tako tretirali meso.

    Drugi uzbudljiv pornografski ključ je bila brutalnost. Ne prevelika brutalnost. Umerena brutalnost. Minimum oštrine dovoljan da protagonistima na ekranu skine lažni orgazam sa lica i da se bar na trenutak iznenade, ili bar upitaju, da li treba da rade to što su počeli...

    Sve više sam masturbirao zagledan u vlastiti ambis, zatvorenih očiju, zamišljajući svoje scene. Izgubio sam nevinost sa nekom kučkom ali to i dalje nije bilo blizu te scene, u kojoj tako snažno uzimam ženu.

    Upravo On je rekao, pred jednim društvom, da je masturbacija bolja od žene. Zato što možeš da budeš sa kojom hoćeš, kako hoćeš, gde hoćeš, koliko hoćeš i da samo tako možeš naći svoj momenat. Da, tako je rekao, »nađeš svoj momenat«. Nisam Ga razumeo, ali tada nisam poimao ni zašto je sa Njom. 

    A onda mi se, u jednom trenutku, sve otvorilo. Mislim da mi se sklonost kao proučavanju ljudske ličnosti prenela iz gledanja pornografije u svakodnevni život. Gledajući je u oči, shvatio sam da je Ona jedina osoba koja ima autentičnu seksualnu inteligenciju. Njeno telo je bilo puno agresivnih seksualnih atributa za jednokratnu upotrebu. Ona nije bila lepa, barem ne u klasičnom smislu, ali je bila dovoljno čulna da podstakne razmišljanje o seksu.

    Od trena kad bi pomislio na seks, njene oči bi dovršile posao. Gledajući je, punio sam svoje sećanje raznim pogledima na nju. Iz raznih uglova sam zapamtio njeno kretanje i mimiku. Uspeo sam da, u glavi, sačinim veran model njene figure, i ličnosti. To mi je omogućilo da neprekidno masturbiram misleći na nju. Ponekad bih se potrudio da odem do televizora i uključim pornografiju ali bih posle par detalja zažmurio i zamišljao je. Mogao sam bez prestanka da masturbiram na nju. Što sam i činio.

    Ubrzo sam primetio da ona prepoznaje neke čudnovate stvari u mom ponašanju. U načinu na koji je gledam. Plašio sam se da me ne kazni. Znao sam da bi se On samo nasmejao kada bi mu Ona pomenula da je čudno gledam. Ali, Nje sam se malo plašio. Žene su krajnje nepredvidljive.

    Njena reakcija me je obradovala. Nasmejala bi se kada bi me zatekla da gledam pornografiju. Verovatno je slutila da većim delom svesti mislim na nju dok to radim. Time se pornografija svela na ritual koji samo pokreće moje masturbatorne mehanizme.

    Počela je da se vrzma oko mene, da mi se, naizmenično, ljupko i lascivno osmehuje. Kad god bi mi se nagela, a morala je stalno, jer sam niži od Nje, otkrivala bi mi grudi. Više nego inače.

    Ubrzo se u mom prisustvu oblačila sve oskudnije i oskudnije. Želela je da osetim minimalnu sapetost njenih oblina. Želela je da istakne prirodnu masu svog stasa ali i da je, samo malo, upakuje, i prikrije poneki prirodni nedostatak. Ne zato što je imala nečega da se stidi već zato što je otkrivanje ženine nesavršenosti nešto što ostavlja za svog muškarca.

    Svaki put bi me pitala kako mi se sviđa njen izbor odeće a onda bi se osmehnula mom požudnom pogledu i nemoći da odgovorim.

    Tog dana sam rutinski bauljao kućom. Bilo je vruće i sva vrata su bila otvorena.

    Prolazio sam pored otvorenih vrata kupatila i zatekao kako, ispod kratke suknje, koju je za mene obukla, skida gaćice i seda na šolju.

    Osmehnula mi se.

    Piškila je. Ostao sam pred vratima i gledao je. Prilično bezobrazno. Ipak, znao sam da postoji nešto neobično u tome što je ostavila vrata tako širom otvorena. I izložila se mom pogledu. Znao sam da je to uprizoreno samo zbog mene. Naprosto, nikog drugog nije bilo u kući.

    Sedela je na šolji i kad je završila. Gledao sam je. A onda sam samo ušao i prislonio glavu na njeno čelo. Nežno mi je uhvatila glavu obema rukama i odmah smo krenuli da se rvemo jezicima. Znao sam da želi nešto više. Odmah sam zagnjurio glavu u šolju. Počeo sam da je ližem. Znao sam da On nema ni hrabrosti, ni rafinmana za ovakav potez. Bila je mokra a ubrzo je postala vlažna. Butine su joj se znojile.

    Onda se samo naslonila na vodokotlić iza šolje i još malo se raširila kako bi mi pružila pun pregled. Šutnula je gaćice sa nogu. Lizao sam je strasno i usisao sam svu tečnost. Jedva sam disao uronjen u nju. Tada je smakla korpice prslučeta i počela da steže svoje bradavice.

    Ja se, u tom času, na grudi nisam obazirao, iako sam ih jako voleo na njoj. Želeo sam da je dovedem do galopirajućeg vrhunca. Da krenem i ne stajem. Umalo da se zbunim kad sam, negde na pola njenog puta, svršio. Trljajuću se od hladnu keramiku šolje.

    Osetio sam kako mi nogama steže glavu i kako menja ukus. Uzdahnula je i ja sam znao da je gotovo. Samo sam se tiho povukao. Ne znam kakav joj je bio izraz lica jer sam se oblizivao, uživao u ukusu i, zašto da krijem, razmišljao koliko sam kul što idem tiho, bez reči od nje.

* * *

    Sutradan je obukla istu suknjicu kao i juče. To je bio najjasniji mogući signal. Jedva sam dočekao da On ode i prišao joj tiho, s leđa, u kuhinji. Samo se osmehnula kada sam joj dotakao ramena. Osetila je na butini da sam se ukrutio. Uzela mi ga je u šaku, sa osmehom je zadigla suknjicu, i krenula da se dodiruje. U jednom času se oblizala i stavila ga u sebe. Svoj vlažni, lepljivi, prst mi je gurnula u usta.

    Punio sam je koliko sam mogao, s leđa. Onako kako to rade u pornosima. Svršio sam. U nju. Mislim da ona nije. Mislim da je ovo uradila samo radi mene.

    Tokom popodneva sam shvatio da je i ono u WCu uradila samo radi mene.

    Nisam dugo čekao da mi ispostavi račun. Sutradan me je izvela u šetnju. U Njenom glasu više nije bilo flerta. Bila je zakopčana od glave do pete, u sivoj trenerci. Nikada nisam zamišljao da je uzimam u toj trenerci. Zapamtio sam je kao opciju. Brzo je prešla na stvar. On je bio problem. Želela je njegov novac i slobodu da provede poslednje dane svoje mladosti u izobilju, s kim hoće. Tražila je da ga ubijem.

    Na pomen Njegovog ubistva sam pobegao. Bukvalno sam otrčao od Nje. Ostala je iza mene. Nekako spokojna.

    Nikada nisam razmišljao o tome da ubijem čoveka. Znao sam da Ona misli kako to meni ne bi trebalo da bude problem. Naročito posle onoga što mi je dala.

    Te noći sam zaspao bez masturbacije, nespokojan. Usnio sam da je uzimam pred Njim. Otpozadi u dnevnoj sobi. A onda je slast postala suviše intenzivna i probudio sam se.

    Zatekao samo je kako isisava sve iz mog organa. Pogledala me je u oči. Obrisala je umašćena usta. Poljubila me je i šapnula mi da ovo nema veze sa onim predlogom i da je ovo učinila zato što me voli.

    Bila je u spavaćici. Ustala je sa mog ležaja i otišla tiho da se prikrade u bračnu postelju.

    Svitalo je, a ona je izgledala čarobno. Nisam više zaspao.

* * *

    Znao sam da će Njegova smrt biti kraj našim susretima. Da će Ona ostati sama i naći nekog drugog muškarca a da ću ja morati da odem i da je više nikad ne vidim.

    Ipak, na to nisam mislio kad sam mu skočio za vrat dok se meškoljio u svojoj bračnoj postelji u nedelju ujutru. Mislio je da želi da se igram sa njim. Vrat mu je bio žilav. Krv mu je bila lepljiva i sve je tako prokleto pulsiralo. Nikada nisam ubijao tako živ i komplikovan organizam.

    Nije mogao da veruje šta ga je snašlo, niti je znao kako da se odbrani. Ljudi poistovećuju pseću anatomiju sa svojom a to je velika greška. Zamahivao je suviše nisko.

    Srce mu je stalo kada je u mojim čeljustima video svoju Adamovu jabučicu. Uto je izbacio i sve iz creva u krevet. Gacao sam kroz njegov izmet i klizao se, dok sam pokušavao da se ispetljam iz krvave i uneređene posteljine. Kad sam se izvukao iz bračne postelje, otresao sa se, zagadivši zidove njegovim unutrašnjim tokovima.

    Ispljunuo sam jabučicu. Stao sam da odahnem. Ne znam koliko sam tako stajao. Začuh onda Nju kako otvara vrata. Nisam želeo da me vidi ovakvog. A malo sam se i plašio da me ne ukloni kao potencijalnog svedoka, ili barem nezgodnu uspomenu.

    Ona je ulazila na prednja vrata a ja sam izleteo na zadnja, bez poslednjeg poljupca. Bilo mi je žao što nismo imali poljubac za koji ćemo oboje znati da je poslednji. Nadao sam se da će je leš obradovati.

    Ogrlice sa imenom sam se oslobodio par zgrada dalje.

* * *

    I danas mislim na Nju. Naravno, od kad sam otišao nisam pogledao niti jednu ženu ili kučku. Zamišljam je kad se pipam. Tako će biti do kraja života. Znam.

    Niti kad obilazim kuću. Plašim se da je ne sretnem i da ne probudim sve ono što sam osećao prema Njoj.

    Ne žalim ni za čim. Zato što sam je zaista voleo. A u onoj poslednjoj noći, mislim da je i Ona mene volela, na neki čudan, moralisti će možda reći »izopačen«, način.

    Žao mi je jedino što sam osetio ljudsku krv. Ali, moralo je tako. Da ga nisam zaklao, da je umro na drugi način, obdukcija ne bi imala stopostotan dokaz da je reč o zverstvu, već bi pokrenula istragu. Kada žeđ za ljudskom krvlju postane prejaka, okrećem se maloj deci. Ranije sam napadao beskućnike, ali oni su skloni tome da se organizuju. Jednom su me zamalo utukli. Deca su bezopasna i tako lako padaju na moj šarm. Ipak sam ja čist doberman. Zvuči kao da se hvalim, ali jedva uspevam da pobegnem od raznih porodica koje bi me usvojile. Naprosto, ne želim da mi srce ponovo bude slomljeno.

    Ponekad se samo uplašim da Ona nije ostala trudna. Ali tada pustim da me savlada žeđ za krvlju, i na kratko je zaboravim.

Dimitrije Vojnov, rođen 1981. u Beogradu. Diplomirao dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2004. godine.Osvojio Specijalnu srebrnu školjku na festivalu u San Sebastijanu 1992. godine za glavnu ulogu u filmu "Tito i ja".

Od 1998. radi kao filmski kritičar u dnevnim novinama i časopisima. Na proleće 2005. se povukao iz kritike pošto je te sezone njegova generacija profesionalno ušla u srpsku kinematografiju.

Celovečernji debi doživeo sa dramom Velika bela zavera, napisanom na trećoj godini studija, koja je premijerno izvedena u decembru 2004. na maloj sceni Ateljea 212, u režiji Miloša Lolića.

Scenarista je više dokumentarnih i igranih emisija za RTS. Bio i ko-scenarista filma "Mi nismo anđeli 3" Petra Pašića.

Od proleća 2005. pokrenuo www.dobanevinosti.blogspot.com koji je počeo kao umetnički projekat praćenja nastanka filma Doba nevinosti.

Živi i radi u Beogradu. Navija za Crvenu Zvezdu.