Electro Corner je rubirka namenjena svim poštovaocima techno kulture i u svakom broju donosi po jedan ekskluzivni intervju sa svetskim i domaćim di-džejevima. Autor je Ivana Antović, jedan od urednika "Urban Bug"-a. 

Intervju: Valentino Kanzyani

Želeli bismo da imamo naslednike!

Razgovarala: Ivana Antović

Iako se DJ-ingom veoma uspešno bavi 12-ak godina, Valentino Kanzyani svetsku slavu stiče tek ulaskom u producentske vode. Prvim solo izdanjem za Recycled Loops, kuću koju (pored Earrisistible Music) drži zajedno sa Umekom, Kanzyani osvaja setove najbitnijih dj-eva, od Richie Hawtina do Carla Coxa i uskoro biva proglašen jednim od osnivača novog talasa u techno muzici. Koliko je poštovan i kao remixer, potvrdiće informacija da je od strane Coxa pozvan da uradi obradu njegove nove stvari »Give me your love«
    Uživa da eksperimentiše sa različitim zvucima praveći pri tom, kako sam kaže, muziku koja je upotrebljiva u klubovima. Nastupao je širom sveta - u Australiji, Aziji, Japanu, Južnoj i Severnoj Americi, Kanadi i, dabome, čitavoj Evropi.
    U Nišu je gostovao u dva navrata i oba puta napravio nezapamćeno dobre partije nakon dugog odlaganja i iščekivanja, ali ne samo sa naše strane.

Od kada je Umek bio tu '97. i neprestano mi pričao "Niš, Niš, Niš", jedva sam čekao da dođem! Spirko me zvao ali se nismo mogli dogovoriti, tako da mi je ovaj grad stalno bio u glavi sa onim: "treba da idem"..
Reci mi šta se sada sluša u Sloveniji?
Techno je već godinama No. 1, ali ima i puno housea, koji više furaju mlađi DJ-evi jer ga mogu puštati i u kafićima. Mladi, koji tek počinju, nemaju gde da sviraju. Po festivalima i u jačim klubovima rade gosti i još 2-3 techno DJ-a, te je puno klinaca zbog toga počelo da radi house...
Pa, kad ne mogu da dođu do izražaja od vas!
Ma, i mi pravimo pauzu. Umek nije svirao dve godine, sad ja godinu i pol. I mi volimo da idemo van i vidimo šta se tamo dešava. Dugo smo na sceni, imamo svoju publiku, ali i mi bismo želeli naslednike. Ima puno talentovanih DJ-eva, koji, međutim, ne mogu da stvore sebi ime, jer ih ljudi ne prate. Nisu zainteresovani za njih.
Kada si krenuo s produkcijom?
Posle Umeka. Radio sam na tome da kupim mašine, nisam imao para, pa dok sam ih skupio... Radio sam kao promoter u "Ambasadi Gavioli", tako da sam imao puno vremena za bookiranje, a onda sam odlučio da prestanem sa tim i krenem da radim DJ-ing '99. sam počeo da kupujem stvari i sa Umekom smo napravili prvu ploču za PrimeEvil, postavili smo label i krenuo sam na tu stranu...
Jesi li nastojao da dovodiš ljude koje si smatrao uzorima dok si radio kao promoter?
Uuh, da! To mi je bio prioritet. Ne sećam se koga sam prvo doveo, ali mislim da mi je jedan od najvažnijih bio Richie Hawtin. Bio sam prilično mlad tada i sjećam se da sam ga odveo na neki brodić na večeru. Nisam znao šta ću sa sobom! Eto me tu, sa Plastikmanom! A dvije godine ranije ubio bih se za njegovu ploču. Sjajna su stvar ti počeci, ostaju nezaboravljeni za ceo život...
Ma, sve te prave zvezde nekako su jako prijatne. Millsa i Maya sam upoznala prošlog leta, Hawtina letos, a očekujem da će i Cox biti takav kada se uskoro budemo susreli...
Da! Jesu! Cox je super, kao neko dijete. Tako je entuzijast za muziku. Sjećam se da smo mu u Mađarskoj dali Markov CD. On nije znao Marka, a odmah ga je svirao. Oduševili smo se! Stvarno gura ljude.
Stigla mi je info iz Zagreba da tamo redovno razvaljuješ, da je poslednji put bilo 2200 prodatih karata i da nije moglo da se diše u OTV-u, a 19. novembra sledi najnoviji nastup u BEST-u..
Daaa! Pa, odlično si obaveštena.. Vidjećemo kako će tamo bit.. U OTV-u sam imao tri nastupa. Drugi put sam tamo svirao u februaru, pred nekih 1700 ljudi i zaista nisam mogao da očekujem da će moći da ih bude više. Baš sam bio prijatno iznenađen! Joj, ali sam imao takve frke na granici, da ne poveruješ...
Ti?! Kakve?
Došao sam do granice kolima i carinici su mi tražili dozvolu. Potpuno sam zaboravio da sam tu dozvolu prijavio kao izgubljenu. Bio sam je samo zaturio, našao i normalno koristio, ali nisam prijavio da sam je našao, što nisam smeo... U svakom slučaju, sat ipo sam proveo na granici. Slikali su me kao kriminalca. Uzimali otiske. Ma, strašno! Jedva sam im objasnio da moram da stignem u Zagreb na promociju svog CD-a. Došao sam u OTV tek u 3 ujutru. Bilo je krcato. Svi DJ-evi koji su bili planirani za kraj svirali su pre mene.
A da li ti je uspelo nekad da se vadiš na ime?
Jeste jednom. Nećeš mi verovati, isto je bilo na granici. Bio sam sa Umekom i nekim dečkom iz Opatije, koji nas je vozio u "Koloseum" na gig. Vozačka je bila iz Nemačke, auto - ujakov - registrovan ne znam gde i nastala je totalna zbrka. Pazi - dva Slovenca i Hrvat koji vozi tuđ auto sa ko zna kojim tablama! Slovenački policajci su skroz poludeli i sve nam izvadili iz kola, kad se odnekud pojavila devojka carinik sa papirom i olovkom da traži potpis! Nakon pola sata smaranja! Zamisli kako carinik skače: "Kako? Šta? Ko su oni?!", a ona objašnjava da smo poznati DJ-evi iz Slovenije. Tek onda su nas pustili. Nisam mogao da verujem šta se desilo! A inače nije tako, jer u mom pasošu piše Tine Kocijančić, tako da niko ne zna ko sam, a uvek se svi zbune kad vide koliko viza imam. Dobro, na aerodromu u Ljubljani nas svi znaju.
Zašto si uzeo pseudonim?
Pa kao mali sam živeo u Kopru i stalno slušao i snimao Italian Network i nekako mi se sve svidelo vezano za Italiju... trebalo je da se zovem Valentin, ali se to mojoj mami nije svidelo, nego je želela Tine, jer je to bilo modernije. Pošto mi je to već bilo u glavi: Tine - Valentin - Valentino, uzeo sam to ime, a Kanzyani je došlo od prezimena  Između ratova je taj deo Slovenije postao italijanski i mojima, koji su Slovenci, bilo je promenjeno prezime. Kocijančić je postalo Kanciani. E, onda sam ja sve to izmiksovao, stavio "z" i "y" i ... tako.
Gde voliš da sviraš vani?
U Španjolskoj! Tamo često sviram. Evo , i sad idem za Novu godinu. U septembru sam tamo bio svakog vikenda, a u oktobru, od četvrtka do nedelje. Volim Španjolsku! Sto se putovanja tiče, uopšte ni nisu problem, ali... poslednjih godinu dana imam ozbiljnu vezu, pa mi je malo drugačije. Ranije, kad nisam imao nikoga kod kuće, gde god bismo išli, ja sam uvek hteo da ostanemo još par dana, dok je Umek, koji je imao curu, stalno požurivao: "Ajmo natrag! Ajmo natrag!". Sad ga razumem!